уторак, 17. август 2010.

SLADOLED OD KUPINE BY MIGNONE

Svi mi imamo po nekog profesora ,obično iz srednje škole, kog pamtimo ceo život.
Ja ću se sa pedagoške ,sigurno zauvek sećati Blekija,profesora geografije.
Nije da mi je geografija bila baš najdraži predmet ali neke stvari zapamtila sam za ceo život.
Neke pamtila sa predavanja  a neke bogami morala da proučavam i dobro naučim.
Bleki je ,naime imao naviku da nas naprasno izvodi pred tablu i ispituje o stvarima koje nisu imale veze sa gradivom koje smo tada učili.
"Dimitrijević,izađi da popričamo." samo bi rekao.
I naravno ,znala sam ,opet o Đavoljoj varoši !

Na početku škole bi nas sve ispitao odakle smo i odakle su nam roditelji ,pa bi se onda uhvatio neke znamenitosti iz tog kraja.... i onda udri!
Gotovo svakog časa izvodio je nekog ko bi nam pričao o raznim krajevima naše,tada velike ,sada već bivše Jugoslavije.
Moji roditelji su iz jugoistočne Srbije,ima tamo raznih interesantnih mesta ali najpoznatije je Đavolja Varoš.
Sredinom osamdesetih nije bila poznata kao danas a pravo da vam kažem i mene sa tih 15,16 godina nije mnogo ni zanimalo da saznam sve detalje o rodnom kraju moga oca.
Tenejdžerka je imala preča posla:))
No Bleki me je"naterao" da još tada svašta naučim o svojim korenima.
I hvala mu.
Neću vas sada  mnogo daviti činjenicama.Sve što vas zanima o Đavoljoj Varoši možete saznati na Netu.
Celu ovu priču pričam jer sam bila u kraju odakle potiču moji preci  i u kom sam kao dete provodila svaki raspust,tačno posle 11 godina.
Obišla sam i Đavolju Varoš .
Našetala sam se i naplaninarila,jer na žalost ili na sreću, tamo se do nekih sela stiže još uvek, samo peške (Kuršumlija je najsiromašnija opština u Srbiji)
Trenutno je sezona kupina,pa smo ih  pešačeći nabrali gomilu i doneli u Beograd.
Neke su otišle u slatko ,inače meni omiljeno a neke u fenomenalni sladoled by mignone.
Obavezno probajte!!!
Recept možete naći ovde.